Vodik je prvi proizveo Paracelsus u 16.st reakcijom metala i jake kiseline,a definirao ga je Britanac Henry Cavendish 1766. godine i nazvao ga "zapaljivim zrakom". Dobio ga je reakcijom cinka i klorovodične kiseline. Definirao je o kojem se plinu radi i dokazao da reakcijom vodika i kisika nastaje voda. Zbog toga svojstva Antonie Lavosier ga 1783. g naziva hydrogene, od grčkog što znači "onaj koji stvara vodu". Hrvatski naziv uveo je Bogoslov Šulek. Tekući vodik je dobio prvi put 1898. James Dewar, a godinu kasnije je stvorio i kruti vodik. Deuterij je dobio 1931. Harold Urey, a godinu kasnije je stvorili i tešku vodu. 1934. Ernest Rutherford i njegov tim su proizveli tricij.